Stare srpske kuće

ZooEffect WordPress plugin

- NARODNO GRADITELJSTVO

- SREMSKE KUĆE

Србија!

- По чему знаш?

Видиш, оно је српска кућа, направљена у духу архитектуре овог поднебља, са кровом на четири воде, широком стрехом и тремом – по томе се препознаје земља Србија, баш као што бретању у Француској карактеришу беле куће црних кровова…“ У ту кућу jе уткано вековно искуство, мудрост и осмишљеност народних неимара, тако да су некада давно прављене са две просторије: „кућа“ у којој је била ватра (огњиште) и соба, са тремом или без њега. Отуда и пословица „Куће, колико те може покрити, а баште, колико ти око види“.

Свесни да је вештина градње станишта услов да се одоли свакојаким искушењима, градитељи ништа нису препустили случају. Упућени у живот и његове законитости, климатске ћуди поднебља и географски положај, водили су рачуна да станиште граде од материјала у складу са природним окружењем, да буду у заветрини, на сунчаној страни, близу воде… Тако су настајале куће одређеног поднебља: шумадинке, косовке, златиборке, мачванке, ердељке, моравке, како их је по распрострањености делио Јован Цвијић, препознатљиве и по мајсторима што су их правили, као осачанске, пироћанке, црнотравке.

Творевина са душом

„Нигде наш човек није више и дубље уградио своју душу као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде, као овде, наши преци нису потврдили свој идентитет нити су било којом творевином исказали толико љубави и заноса“, записао је Радомир Станић у књизи „Старе српске куће као градитељски подстицај“. То се може видети и из Рјечника Вука Караџића у којем је о народном градитељству записано 220 речи, за типове зграда је забележено: колиба, савијача, кухача, савардак, стрница, огњарица, кровињача, лубњача, изба, клијет, вајат…

Често се неправедно те старе куће повезују са сиромаштвом, што „не држи воду“. Градећи себи кров над главом, људи су се трудили да га прилагоде својим потребама да буде што удобнији и функционалнији, отуда и изрека – своја кућица своја слободица“ али и клетва „кућа ти се кућерином звала“. Нису им биле потребне собе и спратови ради престижа, али су и те како имали културу становања. Пример за то су долапи (уграђени плакари се приписују Швеђанима и Енглезима). Максимално хумано прилагођавајући унутрашњост куће животним потребама. успели су да успоставе чудесну хармонију између грађевине и природе, и то није све. Мислили су наши прадедови и на одмор и уживање после напорног посла у пољу, градећи себи посебне објекте које су називали чардаци и конаци.

Своја слободица…

„Кућа брани од свеколиких искушења. Од тога колико се човек осећа задовољним и срећним у просторијама своје куће, у којој проводи највећи део живота, зависи њетов допринос друштву. То знају сви који имају свој кров над главом као и даровити и вешти градитељи“. Знају ли? Ако знају, откуд толике „Калућерице“ широм земље Србије? „Градња ни умна ни разумна“, по којој се не може закључити ни ко смо ни одакле смо. Старе куће не збуњују, јер су препознатљиве по области у којој су настале. У њој је све јасно, доследно, јер је настала као тековина огромног искуства вековне мудрости, искушења, кроз које је наш човек пролазис у борби за сопствено очување.

На сву срећу, дух старог градитељства није сасвим ишчилио, подржан тимовима пројектаната који се боре за градњу аутентичних српских кућа које и визуелно и ликовно стварају осећај препознатљиве архитектуре нашег поднебља.
- Неспоразум је у томе што неки не схватају нашу идеју да правимо куће по узору на искуство старих градитеља, од материјала који су издржали про6у времена, одабраним локацијама – објашњава инж. Славољуб Закић из Пројектног центра Логистика“. – То су куће примерене потребама данашњег човека, са гаражама за аутомобиле, опремљене централним грејањем, купатилом, светлим пространим собама, али и тремови за помоћне машине, то је она наша Европа, смештена на Балкан у Шумадију.

По речима нашег саговорника, све је више грађана, али и државних институција који би да праве али и да преправљају куће да 6и биле што аутентичније. Тим стрчњака окупљен око професора архитектуре Божи-дара Петровића у Пројектном центру „Логистика“, који имају искуства у овом послу, највише радује одлука Дирекције за обнову Колубарског краја и надлежних служби, да многе куће страдале у земљотресу буду обновљене у складу са карактеристикама нашег поднебља. До сада су у општини Љиг изграђене четири школе и више од 50 кућа на основу пројекта три типа кућа. У плану је неколико пијаца и других јавних објеката.

Буде ли по замисли овог пројектантског тима и наставни центар Шумарског факултета из Београда у Краљеву, као и улазна капија у Бању Врујци, са неколико воденица и локала око базена, биће враћени у духу наше градитељске традиције.
Можда ће и код нас почети да дувају неки други ветрови, па ћемо попут других (цивилизованих) земаља почети са више поштовања да се односимо према културном наслеђу, а архитектура то јесте. Један од примера како то други раде јесте и енглеска амбасада у Београду направљена у стилу старе енглеске куће, препознатљива и без натписа, као и прописи у многим земљама шта се и како сме градити.

Једно је сигурно: сви ти објекти, ма како грађени, остају као сведоци нашег времена и нашег живљења, апи и као сведоци наших духовних потреба, способности и снага.